УСЕКОВАЊЕ ГЛАВЕ СВЕТОГ ЈОВАНА КРСТИТЕЉА 2017

Усековање Часне главе часног, славног Пророка, Претече и Крститеља Јована се збило пред Пасху, а пошто је Страсна седмица Великог поста посвећена страдањима Господњим, спомен овог догађаја у Севастији је померен за крај месеца августа када је освећена црква, коју су подигли на његовом гробу Свети цар Константин Велики и мати му Јелена.

У понедељак, 11. септембра 2017. године по грађанском календару, Свету је Литургију у нашем храму служио протојереј-ставрофор Ставан Урошев, саслуживао ђакон мр Мирко Петровић, а појали протојереј-ставрофор Радослав Радмановић, јереј Душан Грујић, чтец Владимир Козић и појац Стојан Оморац, који је и Апостол читао.

„Велика се тајна снује кроз овај Празник, велика се тајна Божија тка на ткиву данашњега Празника. Чули сте из Светог Еванђеља данашњега: Ученици јављају Спаситељу да је Претеча посечен (Мт. 14,12). Умукла су уста која су објабила Тебе, Господе! Шта сад? Ко смо ми према Твоме великом Крститељу? Спаситељ ћути. Што је најнеобичније, позива Ученике Своје и одлази у пусто место (Мт. 14,13). Шта је то? Зар Господ бежи, зар Он бежи од Ирода? Гле, Он Свемилосртиви Чудотворац, гледајући ону јадну мајку удовицу, васкрсао је њеног незнатног сина (Лк. 7,11-15). Али тиме не незнатног Њеми ни њој. А гле, Господе, Претеча Твој лежи мртав, погубљен; зашто њега не васкрснеш? Ти си васкрсао кћер неког капетана Јаира. А гле, онај за ког си Ти рекао да је највећи између рођених од жена, посечен је од злотвора цара. Господе, брани Правду Своју, брани Твога првог Апостола, брани Свога првог Мученика, првог Еванђелиста, првог Анђела, првог Пророка, првог Исповедника. Васкрсни њега! Спаситељ ћути, одлази у пусто место, и моли се Богу. Зашто, Господе? Зато, што Свети Претеча треба да буде први Апостол и у паклу, у царству смрти, куда су отишле све душе свих људи од Адама до доласка Спаситеља у овај свет.“ (Преподобни отац Јустин, Празничне беседе, Београд 1998. стр. 311)

„И јавио се Свети Претеча у царству смрти као први Еванђелист, да објави Еванђеље Христово свим душама у царству смрти. Јавио се свима њима и као први Мученик, да покаже како ће за Истинитог Бога, Господа Христа, Спаситеља света, људи радосно ићи у смрт све док не буде смрт савладана и побеђена. Неће се бојати смрти, јер ће бити јачи од смрти. Господ ће дати победу над смрћу тела, васксењем Својим са телом.“ (исто, стр. 312)

„Кад Ирод на дан свога рођења даваше вечеру кнезовима својим и војводама и старешинама Галилејским“ (Мк. 6,21), Иродијада беше искористила прилику да оствари своју злу намеру преко своје кћери. Стога, у служби Празника, црквени песник назива рођендан бестидног Ирода – мрским пиром, скверним гошћењем, горким рођенданом, скверним пијанством безаконог Ирода.

Пијанство је порок и грех. Иако је био незнабожац, вероватно не би погубио Светог Претечу, утамниченог „Иродијаде ради жене Филипа брата својега“ (Мк. 6,17), „јер се Ирод бојаше Јована, знајући га да је човек праведан и свет, и много којешта чињаше како му он рече, и радо га слушаше.“ (Мк. 6,20) Авај! Пијанство Ирода учини своје. И то га не оправда пред Господом јер сва три винивника овог другог Великог Петка, бише љуто кажњени већ у овом свету, а какав могу тек одговор да дају на Страшном суду.

У нашем храму на иконостасу, икона „Усековања главе Светог Јована Крститеља“ (рад Константина Данила), налази се у соклу испод Претечине иконе.

Аутор чланка:

инж. Стојан М. Оморац, појац