УСЕКОВАЊЕ ЧАСНЕ ГЛАВЕ ПРЕТЕЧИНЕ

У уторак, дан ионако посвећен Претечи, 11. септембра 2018. године, за када је Света Црква померила спомен Усековања Часне главе часног, славног Пророка, Претече и Крститеља Јована у Севастији, Свету Литургију у нашем храму је служио јереј Душан Грујић, саслуживао ђакон Иван Барајевац, а појали су протонамесник Слађан Тубић и појац Стојан Оморац.

„Кад Ирод на дан свога рођења даваше вечеру кнезовима својим и војводама и старешинама Галилејским“ (Мк. 6,21), Иродијада беше искористила прилику да оствари своју злу намеру преко своје кћери и уклони Иродовог и свог изобличитеља.  Стога, у служби Празника, црквени песник назива рођендан бестидног Ирода – мрским пиром, скверним гошћењем, горким рођенданом, скверним пијанством безаконог Ирода. Они нису знали да су усековањем (одсецањем) и ружењем главе Претечине, убили тело, али не и његову душу. Тиме је Свети Јован постао Претеча и у Аду, проповедањем праведницима о Христу и најављивањем силаска Христовог у Ад ради његовог разорења. Иако Претеча за време овоземаљског живота није чинио чуда, показаће се кроз историју Хришћанства да ће се чудеса итекако пројављивати, нарочито преко његових Светих моштију – његове часне главе, његове часне деснице, која се налази у Митрополији црногорско-приморској, осталих честица Моштију и преко икона.

Спомен овог догађаја, који се иначе збио пред Пасху, померен је у дан када је освећена црква, коју су подигли на Претечином гробу Свети цар Константин Велики и мати му Јелена.

У нашем храму на иконостасу, икона „Усековања главе Светог Јована Крститеља“ (рад Константина Данила), налази се у соклу испод Претечине иконе.

ПРАЗНИЧНА БЕСЕДА СВЕШТЕНИКА ДУШАНА ГРУЈИЋА

„Драга браћо и сестре, ево нас у дану када, с једне стране, славимо, а с друге стране, тугујемо због догађаја који се десио. Славимо, [зато] што се сећамо молитвено [Светог] Јована Крститеља, онога највећега у роду људскоме после Исуса [Христа]; онога који је био Претеча [и] најављивао долазак Христов; онога који се једини удостојио од читавога рода људскога да стави руку на Њега, да га крсти у реци Јордану; онога који се читав свој живот подвизавао у пустињи, а каже се у Јеванђељу – храна му беше биље и дивљи мед. Још као мали, [Свети] Јован Крститељ је остао без [оба] родитеља, који су га добила у дубокој старости. [Треба да] се сећате онога чуда које се десило Захарији и Јелисавети, [када је чудесно онемео у Храму] и није говорио док се није обистинило [обећање дато му од Ангела], тј. док се Јован није родио и када је рекао: Јовану му је име. Како је остао без родитеља, каже се, Анђели Господњи га вођаху по пустињи и чуваху га. Читав свој живот је провео у проповедању и најављивању Христа и Истине Христове, тј. Бога. И тамо се каже још у Јеванђељу да је излазио често на реку Јордан и да је говорио [народу] да он није Христос (Месија), кога они чекају , него [да] је један обичан човек који најављује долазак Христов, Коме он није достојан ни ремена на обући одрешити. И заиста, драга браћо и сестре, с те стране славимо тако велику личност у нашој Православној Цркви, а Свети Јован Крститељ је не само поштован у нашој Цркви, него и у другим [помесним] Хришћанским црквама, а с друге [стране] тугујемо [видећи] колико злоба људска, гордост, [брига само] за овоземаљским старима, може бити опасна. Иродијада се љутила на Јована [зато] што [ју] је укоравао да не сме ићи за жену Ироду [, поред живог законитог мужа Филипа, брата Иродовог]. Она се љутила, гледајући само на земаљска добра. Хтела је да буде царица. Хтела је да буде властодржац. И такву гордост пренела је на своју ћерку [Саломију], а Ирод у пијанству, који је веома поштовао Јована Крститеља, чак га се бојао, обећао је да ће учинити све што [му] буде тражила. А она наговори своју ћерку да тражи главу Јована Крститеља јер јој не он заиста сметао [по]што ју је само укоравао да треба правилно и истински поступати у овоме свету. Видите колику гордост и какав циљ је имала та злобна жена? Зато, драга браћо и сестре, немојте бити горди. Немојте се љутити када вас неко опомене и исправља. Угледајте се на пример Јована Крститеља. Угледајте се на пример Апостолâ, како су и којим начином живота живели. Угледајте се на Свете жене. [Угледајте се на Преподобну] Марију Египћанку, која је [иако скоро] читав свој живот провела у греху, својим [поправљањем и] покајањем заслужила место у Царству Божијем. Зато, драга браћо и сестре, овај велики Празник треба да испостимо у славу [Господњу] и част Светог Јована Крститеља. А Богу нашем нека је слава и хвала вавек. Амин.“

Аутор чланка:инж. Стојан М. Оморац, појац