СВЕТА ТРИ ЈЕРАРХА

Свету Литургију у нашем храму је о заједничком спомену Светих Отаца наших и великих Јерархâ – Василија Великог, Григорија Богослова и Јована Златоуста, у сирни пондељак, 12. фебруара 2018. године, служио протонамесник Слађан Тубић, уз саслужење ђакона мр Мирка Петровића и појање јереја Душана Грујића, Стојана Оморца и чтеца Душана Панајотовића.

Вечерње са петохлебницом уочи Празника и Празнично јутрење, служио је протонамесник Слађан Тубић са ђаконом, а појали су протојереј-ставрофор Стеван Урошев, јереј Душан Грујић, јереј Милош Пешић и Стојан Оморац.

Свети Василије Велики, Архиепископ кесаријски (Кападокија), рођен је око 330. године. Био је велики поборник Православља, велика луча моралне чистоте, велики богословски ум и велики строитељ и стуб Цркве Божје. Он сматра да човек не би био у стању да спозна самога себе, кад не би постојао његов ближњи. „Човек је питомо и друштвено живо биће, а не самотно, или дивље.“ (Василијево морално учење) Упокојио се 1. јануара 379. године.

Свети Григорије Богослов, Архиепископ цариградски, рођен је у граду Аријанзу у Другој (Великој) Кападокији. Велики Отац Цркве Христове, друг и сарадник Светог Василија, био је „човек велике учене и животне и благодатне мудрости, монах и подвижник, пастир и епископ, богослов и архиепископ, беседник и песник каквог сав антички свет није имао.“ (Свети Григорије БогословЖивот и дела,  Требиње 2001) Упокојио се 390. године.

Свети Јован Златоуст, Патријарх цариградски, рођен је у Антиохији 345. године. Према речима о. Георгија Флоровског је „првенствено био благовесник, проповедник Јеванђеља. Заједно са тим, он је свагда био савремен, па чак и учитељ који се дотицао свакодневице.“ (Источни Оци IV века, Манастир Хиландар 1997, стр. 209) Упокојио се 14. септембра 407. године у прогонству у Коману (Јерменија), одакле су му Свете мошти пренете (враћене) у Цариград 438. године, за време Светог Прокла, Патријарха цариградског, и цара Теодосија Млађег.

„Крајем 11. века, за време царовања Алексија Комнена, избила је – међу верницима – расправа о заслугама ове тројице великих Светитеља. Једни су држали страну једном, други – другом, а трећи – трећем, па су се – сходно томе – и називали Василијанима, Григоријанима, или Јованитима. Спор су решили сâми Светитељи, тиме што су се јавили у сну Св. Јовану, Епископу евхаитском, и саопштили му да су у Богу у истом достојанству, па и наредили да им се установи заједнички празник, како би размирице у вези с њима, међу Хришћанима, престале. Владика је то објавио народу, и завео празник Света Три Јерарха (Светитеља), 1084. године.“ (Светачник, том други, стр. 282)

Божанствена Литургија Светог Василија Великог се служи десет пута у годишњем кругу: на Бадњидан, на Обрезање Господње (односно о спомену Светог), на Крстовдан уочи Богојављења, затим прве, друге, треће, четврте и пете недеље Великог поста, на Велики четвртак и Велику суботу.

Литургија Светог Јована Златоуста се у нашем храму служи свакодневно, сем у дане када се Литургија не служи уопше или не пуна (сирна среда и петак и током Великог поста од понедељка до петка). 

Аутор чланка:

инж. Стојан М. Оморац, појац