СВЕТА ПЕТКА 2017

Светитељка српског порекла Параскева или Петка из Епивата (данас: Бојадос у Турској), са 15-16 година напустила је родитљски дом ради строгог подвизавања, а упокојила се у Господу са само 27 година (у првој половини XI века).

Њено Свето тело је, по обретењу, пренето у цркву Светих Апостола у родом месту. Касније су византијски цареци предали њене Мошти Бугарима. Пошто су биле у Трнову (1238) у Бугарској, отуда је придодато име Светитељки Параскеви – Трновска. Не сме да се поистовећује са Преподобномученицом Параскевом Римском, чији је спомен 26. јула (8. августа). У питању су две Светитељке  различитог порекла и места подвига, и из различитих времена. Грешка у календару, која је дуго времена уносила забуну код верника, је исправљена. У иконографији има много различитих приказа Свете Петке, док се Преподобномученица Параскева Римска представља увек са сасудом у коме су изображене очи њеног мучитеља коме је повратила вид.

Након Трнова, Свете мошти се преносе у Видин, а потом у Влашку. Српска кнегиња Милица их је измолила 1393. године од турског султана Бајазида Првог, који је освојио Влашку, и тако доспевају код Срба и бораве у Београду (1396-1521). Турски султан Сулејман Други заузима Београдску тврђаву и пресељава велики број Срб, а са њима и мошти Свете Петке, из Београда у Царигра. Васељенска патријаршија их откупљује, али због дугова према отоманској Порти, економију поверавају молдавском владару Василеу Лупуу, тако да их маја 1641. године актом Светог синода о благодарности за указану помоћ у исплаћивању дуга Патријаршије Турцима, дају њему ради „освећења његове земље“. За пренос Светих моштију из Цариграда у главни град Молдавије – Јаши, где и данас почивају и чудотворе, није била довољна саборска и одлука цариградског патријарха Партенија Првог, већ и дозвола султана Мурата Четвртог и дарови на име преноса, које је примио султан Ибрахим Први.

Записаним и знаним чудима Светитељке нема броја, а тек колики је број незабележених и незнаних.

„Прво и највеће чудо Преподобне Мајке наше Параскеве јесте сâма чињеница да њено тело, које је било стотинама година закопано у земљи, није никако иструлело, него напротив, Бог га је пославио даром нетрулежности и чудотворства, због њеног сасвим анђеоског живљења у савршеном посту, у непрестаној молитви, у потпуној девствености и у несамерљивом смирењу и љубави. Њене Свете мошти јесу налик живом човеку који спава.“ (архимандрит Јоаникије Балан).

У четвртак, 26. октобра 2017. године, о навечерју спомена Преноса моштију Преподобне Мати Параскеве у Јаши, Празнично бденије је служио јереј Милош Пешић, саслуживао ђакон мр Мирко Петровић, а појали протојереј-ставрофор Стеван Урошев, протонамесник Слађан Тубић, јереј Душан Грујић и Стојан Оморац.

На сâм дан празновања спомена Свете Петке (и њеног брата по телу, Светог Јевтимија Мадитског), у петак, 27. октобра 2017. године, верници су током читавог дана посећивали наш храм како би целивали иконе Свете Петке, прислужили свеће, приложили дар у част Светитељке за спасење своје и својих ближњих. Свету Литургију је служио јереј Милош Пешић, саслуживао ђакон мр Мирко Петровић, а појали чтец Душан Панајотовић, Стојан Оморац и чтец Владимир Козић, који је и Апостол читао.

Аутор чланка:

инж. Стојан М. Оморац, појац