СРЕТЕЊE ГОСПОДЊЕ

„Празник Сретенија Господњег спада у број 12 великих празника, али не међу Христове, но међу Богородичине, јер му се служба, кад падне у недељу свршује са васкрсном заједно, дочим се на Христове празнике, кад падну у недељу, не поје ништа васкрсно. Сретеније се назива и празник Сретенија Пресвете Богородице.“ (Велики типик, Београд 1984, стр. 111)

Велики празник – Сретење Господње, у сирни четвртак, 15. фебруара 2018. године, свечано је обележен и световно и духовно у свим храмовима. У нашем храму је Свету Литургију служио Високопречасни протојереј-ставрофор Стеван Урошев, уз саслужење ђакона мр Мирка Петровића, а појали су чтец Душан Панајотовић, Стојан Оморац и вероучитељ Стефан Симић, који је и Апостол читао.

„Кад се родио Христос од Пречисте Дјеве Марије, као што је прорекао Исаија, онда је живео Симеон у Јерусалиму, и није било нигде човека старијег од њега. Четрдесети дан по рођењу Исусовом, а то је овај данашњи, осети тај праведни старац да га вуче неки свет дух у храм Божији, и кад уђе тим духом вођен у храм, а он се срете ту с Пречистом Дјевом Богородицом, која је носила на рукама Божијег Младенца, као свог сина првенца, за Кога је принела по закону Богу два голубића. Чим погледа старац Симеон на Дјеву и на Младенца, а он позна да је то обећана пророштвом Исаијиним утеха, коју он чека, па узме одма’ Исуса младенца на своје руке, и повиче пун утехе старачким гласом својим: Сад ћеш да отпустиш, Владико, слугу Твога, по речи Твојој, с миром, јер видеше очи моје спасење Твоје… Тако је изашао Симеон, као носилац Старог Завета, доносиоцу Новога Завета на сусрет; ту се дакле срео први пут Стари Завет са Новим. Зато се и зове данашњи празник Сретеније.“ (Црквене беседе Никанора Грујића, бившег Православно српског Епископа пакрачког, Земун 1892, стр. 32)

Управо поменуте речи Светог Симеона ће постати део свакодневне молитвене праксе јер их свештеник чита као молитву пред крај Вечерње.

Свето Писмо Старог Завета преведено је, почев од III века пре Христа и надаље, са јеврејског на грчки језик. Тај превод су извршили александријски Јевреји, зналци грчког језика. Свети Симеон је био један од седамдесет(два) изабрана преводиоца. Овај превод се назива Септуагинта („седамдесет“).

„Мошти светог Симеона бораве у Задру више од 800 година. Из Јерусалима су пренесене у Константинопољ, а када су 1273. године преношене у Венецију, због олује на Јадранском мору, брод са моштима се зауставио у Задру, гдје су оне и остале.“ (извор: Митрополија црногорско-приморска)

У западном Јерусалиму се налази манастир Светог Симеона у коме се до 2010. године налазила празна гробница коју верници поштују. Сада се тамо чува део моштију Светог Симеона, које је Задарска надбискупија предала Јерусалимској патријаршији. (исти извор)

Сретење је уједно и државни празник – Дан државности Србије јер је на овај Хришћански празник у Орашцу 1804. године подигнут Први српски устанак и у Крагујевцу 1835. године започела скупштина која је усвојила први устав Кнежевине Србије, чији је творац Димитрије Давидовић (1789-1838), лични и државни секретар књаза Милоша Обреновића.

Аутор чланка:

инж. Стојан М. Оморац, појац