СПАСОВДАН 2018

Вазнео си се у слави, Христе Боже наш, Који си обрадовао Ученике обећањем Светога Духа, пошто су били утврђени благословом, да си Ти Син Божји, Избавитељ света. 

„Последње јављање Васкрслог Христа Спаситеља завршило се Његовим Вазнесењем на небо, које најдетаљније описује Јеванђелист Лука. Укратко о томе говори и Јеванђелист Марко. До овог јављања дошло је у Јерусалиму, када су се Апостоли вратили из Галилеје, после четрдесет дана током којих им се Господ јављао, учећи их о Царству Божијем, како саопштава Свети Јеванђелист Лука (Дела Апостолска 1,2-5). Господ је дао заповест Апостолима да остану у граду Јерусалиму, док се не обуку у силу с висине, обећавајући да ће им послати обећање Оца Свога, под чиме треба подразумевати слање Духа Светога, ради помоћи у делу њихове васељенске проповеди. Дух Свети је требало да им да неопходну силу за савршавање овог великог дела – проповеди Јеванђеља читавом свету. Затим је Господ извео Своје Ученике напоље из Јерусалима, до Витаније, која се налази на источној страни Маслинове горе, и подигавши руке Своје благослови их.“ (Свети Аверкије Џорданвилски, Православно тумачење Новог Завета, Њујорк 1954, 1987, Београд 2006, стр. 335)

Јелеонска или Маслинска гора се налази километар источно од Јерусалима, одвојена од њега Кедронском долином. У подножју је Гетсимански врт. Са ње се Господ Исус Христос вазнео на небо, као што сведочи Свети Апостол Лука (Дела Апостолска 1,11). Витанија је село на источној падини те горе, на путу за Јерихон. Христос је ту често боравио, посећујући своје пријатеље – Светог Лазар Четвородневног и његове сестре Свете Мироносице Марту и Марију.

У четвртак, дакле, шести по Васкрсу, 17. маја 2018. године, када Црква празнује Вазнесење Господа Бога и Спаса нашега Исуса Христа, у нашем храму су Свету Литургију саборно служили протојереји-ставрофори Стеван Урошев и Радослав Милановић, протонамесник Слађан Тубић и јереј Душан Грујић. Појали су чтец Владимир Козић, Радан Шарић и Стојан Оморац.

Јереј Душан Грујић је у проповеди говорио као је Господ посведочио Истину односно све оно што је причао Својим Апостолима: „Ја сад одлазим од вас, али послаћу вам Духа Утешитеља. И дао им је власт над свим нечистим духовима да их изгоне, и да проповедају реч Његову, тј. Истину. За ових 40 дана, Господ Исус Христос се јављао Својим Апостолима, Својим Ученицима, јављао се женама Мироносицама, јављао се побожним и праведним људима тога времена. Јављајући се, Он је посведочио Своје Васкрсење. И Вазнесење није ништа друго него сведочење Васкрсења и најава силаска Светога Духа на Апостоле. Драга браћо и сестре, јављао се Својим Апостолима, нпр. Апостолу Луки и Клеопи, када су ишли за Емаус и када Га нису препознали очима, спољашњим видом, али препознали су Га у срцима својим, и један другом су рекли: Зар не осети и ти како гораше срце наше док са Њим беседисмо? И препознали су Га тек онда када је преломио хлеб и благословио вино. Тек тад су га препознали као Онога, Кога су жељно ишчекивали и за Кога су сумњали да је уопште васкрсао. И ми би, драга браћо и сестре, као и Апостоли сумњали у Његово Васкрсење, јер је то нешто надљудско, надразумно. Али, кад су Га видели, поверовали су. И Апостол Тома, који није веровао, када је ставио прсте своје у Његове ране, онда је поверовао. Тако, драга браћо и сестре, данашњим Вазнесењем, ми се већ припремамо за велики Празник – Духове, и жељно ишчекујемо, као и Апостоли, силазак Светога Духа на нас, тј. благодат Божију. Зато – молите се, не само јавно, него молите се пре свега у срцима вашим да и ви примите ту благодат, то жељено ишчекивање апостолско, ту неизрециву красоту Божију, ту неизрециву лепоту овоземаљску, а и лепоту небеску, а то је да благодат Божију примимо у срца наша. То можемо, драга браћо и сестре, само вером, вером коју су имали Апостоли, Светитељи, не само из рода нашега, него свих нација. С таквом вером заиста и ми можемо да осетимо ту благодат Божију и Божије присуство у нама. А, Христу Богу нашем нека је слава и хвала ва век. Амин.“

После Литургије су свештеници, праћени верницима, кренули у традиционалну Литију до Крста у улици Светог Саве, са барјацима и крстом, иконом Празника и Јеванђељем, уз појање тропара, као и сваке године још од XIX века. На маргинама богослужбене књиге  „Цветни триод“, штампане у Русији у XVIII веку, која се налази у ризници нашег храма, неко је забележио да се не заборави да  Литије није било 1945. године, када ју је спречила „народна милиција“.

Код Крста у улици Светог Саве, састала се Литија из нашег храма  са Литијом Светопреображенског храма из Горњег Града. Символично су благосиљана житна поља кропљењем струкова пшенице освећеном водом, а пререзани су и колачи које су принеле и ове године две породице. На крају се окупљеним верницима у име свештенства оба храма обратио јереј Велимир Бирманац Словом о Празнику.

В.Д. Архијерејског намесника панчевачког Високопречасни протојереј-ставрофор Радослав Радмановић и ђакон Мирко Петровић су саслуживали Његовом Преосвештенству Епископу банатском Господину Никанору на Архијерејској Литургији у храму Вазнесења Господњег у Банатском Брестовцу поводом храмовне славе. Јереј Милош Пешић је литургисао у манастиру Војловица.

Аутор чланка:

инж. Стојан М. Оморац, појац