ПЕТРОВДАН (2020)

„И рече Господ: Симоне, Симоне, ево вас заиска сатана да вас вије као пшеницу. А ја се молих за тебе да вера твоја не престане; и ти, када се обратиш, утврди браћу своју.“ (Лк. 22,32)

 У 29. дан месеца јуна (12. јула), Црква празнује спомен Светих славних, свехвалних и првоврховних Апостола Петра и Павла.

Симон или Шимон је рођен у месту Витсаиди у Галилеји, области северно од Јудеје и Самарије. Као и његов отац Јона и брат Андреј, бавио се рибарењем на Галилејском језеру. Господ му је наденуо име Кифа, што значи камен на арамејском језику, који је тада био општеприхваћи језик за споразумевање разних народа на подручју „Блиског Истока“, као што је то данас нпр. енглески језик. Од те одреднице „камен“, произашло му је име Петрос или Petrus, односно Петар, како га ми зовемо.

„А и ја теби кажем да си ти Петар, и на томе камену сазидаћу Цркву своју, и врата пакла неће је надвладати. И даћу ти кључеве Царства небескога: и што свежеш на земљи биће свезано на небесима; и што раздрешиш на земљи биће раздрешено на небесима.“ (Мт. 16,18-19)

Сaул или Шаул, односно Савле – како се у нашем преводу Светог Писма помиње – рођен је у граду Тарсу, по коме је носио „презиме“ Таршанин. Тај град се налазио у Киликији на југу данашње Турске. Он је био Јеврејин, фарисеј, али и римски грађанин (мушкарац са привилегованим друштвеним статусом). Рођен је у деценији након рођења Христовог. „Савле, који требаше да просвети Васељену, ослепео је; Божијим јављањем, Ананија би ка њему послан, дајући му и душевно и телесно прогледање, да учини од Савла изабрани сасуд.“ (из Празничног канона Апостолу Павлу) Име Павле (лат. Paulus) носи након што је на Кипру обратио к Христу проконзула Сергија Павла.

У еванђелском зачалу које се чита на Светој Литургији, Господ је Својим Ученицима, најпре дајући им заповест да љубе једни друге, предочио која и каква их служба чека, али и какве недаће на том путу имају да претрпе, не изостављајући утеху у лицу Светог Духа.

„Петар пак рече: Ето, ми смо оставили све и пођосмо за тобом. А он (=Исус) им рече: Заиста вам кажем: нема никога који је оставио кућу, или родитеље, или браћу, или сестре, или жену, или децу ради Царства Божијега, који неће примити многоструко у ово време и у долазећем веку живот вечни.“ (Лк. 18,28-30)

„Дао си за пример обраћења грешницима, оба Твоја Апостола, једног који те се одрекао у време Твог страдања, али се и покајао, а другога који се Твојој проповеди противио, али и поверовао; обојица су као први међу Твојим друговима, Исусе свесилни, Спасе душа наших.“ (стихира на Господи, воззвах)

Црквени песник Свети Јован Дамаскин о Петру пише да није стекао ни злато ни сребро, него да се врлином и силом чудеса обогатио. На другом месту: „Тебе свеблажени Петре, превечни Бог предзнајући предодредио те за заступника и првопрестолника Своје Цркве.“ А за Павла пак, овако: „Он је тебе од матерње утробе изабрао да међу незнабошце пронесеш Његово Име божанско.“

Обојица Апостола су проповедали Јеванђеље, чинили чудеса, писали душекорисне посланице, али и страдали за Христа, док нису скончали у истом граду – Риму у време императора Нерона. Свети Петар је распет наопако, а Свети Павле посечен, и примише „венац славе вечне“ јер, како каже псалмопевац, „часна је пред Господом смрт преподобних Његових.“ (Пс. 115,6) Свети Петар, као први Епископ римски, одредио је претходно себи за наследника на тој катедри Лина.

Свету Литургију у нашем храму је служио протојереј-ставрофор Радослав Радмановић, уз саслужење јереја Милоша Пешића и ђакона Радана Шарића, и учешће нашег хора.

У заглављу чланка је као илустрација икона Светих Апостола Петра и Павла из Ризнице нашег храма, рад непознатог иконописца.