ОБРЕЗАЊЕ ГОСПОДЊЕ / СВЕТИ ВАСИЛИЈЕ

Месеца јануара, у први дан по „старом“ каледару – у недељу, 14. јануара 2018. године – када Црква празнује Обрезање Господа Исуса Христа и врши спомен Светог Оца нашега Василија Великог, Архиепископа Кесарије кападокијске, Свету Литургију у нашем храму је служио протојереј-ставрофор Ставеан Урошев, саслуживао ђаконо мр Мирко Петровић, уз учешће Панчевачког српског црквеног певачког друшта. Вече уочи Празника су служили Вечерње са петохлебницом и Празнично јутрење, а појали су Стојан Оморац, црквењак Радан Шарић и јереј Душан Грујић.

ГОСПОДЊИ ПРАЗНИК – ОБРЕЗАЊЕ ГОСПОДЊЕ

„Још од времена Авраамова, у Израиљаца су – по заповести Божјој [Књига Постања, глава 17] – мушкарци обрезивани у осми дан по њихову рођењу, кад им је име давано.“ (Светачник, том други, стр. 238) Старозаветно обрезивање необрезаног краја тела замењено је у Хришћанској Цркви – Светом Тајном Крштења (Кол. 2,11-12), али је Христос ради нашег спасења благоизволео да буде по телу обрезан у осми дан, и да испуни Закон и да будуће јеретике ућутка јер је и тиме показао да је и Бог и човек – Богочовек. 

СВЕТИ ВАСИЛИЈЕ ВЕЛИКИ

„У зрелим годинама Василије се крстио на реци Јордану. Стајао је на челу Хришћанâ у Кесарији (кападокијској) безмало 10 година. Био је, иначе, велики поборник Православља, велика луча моралне чистоте и верске ревности, велики богословски ум, и велики строитељ и стуб Цркве Божије. Упокојио се 1. јануара 379. године.“ (исто, стр. 239) Литургија, коју је саставио и која се по њему назива Василијева, се служи десет пута у годишњем кругу, укључујући овај дан његовог спомена.

НОВА ГОДИНА

„Од 1701. године, сходно указу руског цара Петра Великог, примљено је у Цркви у Русији празновање Нове године – али само као административне – 1. јануара, – а остао је у богослужбеној употреби дотадашњи 1. септембар [Црквена Нова година].“ (исто, стр. 238) Потом је овај руски обичај прешао и у остале Православне земље.

НОВОГОДИШЊА БЕСЕДА

Високопречасни протојереј-ставрофор Стеван Урошев је беседио пристуним верницима:

„У Име Оца и Сина и Светога Духа. Срећна вам и Богом благословена Нова година. Сведоци смо ових дана колико је лепих жеља упућено, колико смо желели среће, преко јавних медија говорило се, преко телефона честитали Нову годину. Срећу на првом месту, а на другом месту пожелели смо здравља, а на трећем неки су пожелели доста пара, можда нова кола, стан, положај и сва она материјална блага. Запитаћемо се шта је срећа. Стари Грци су сматрали да је срећа у лепоти. Атина, која је била [у античко доба] центар света по мудрости, гајила је лепоту. Украшавали су своја тела, чак и богове своје су украшавали, лепе кипове вајали и даривали, да докажу да је срећа у лепоти и раскоши. Римљани, опет, сматрали су да је срећа у власти и у части. Освоји ли су тако пуно и где год су освајали, сматрали су: ако освојим, ако имам много материјалних блага, моћи ћу много да живим, да искориштавам; а са друге стране, они поробљени живели су у беди и сиромаштву. Али, и то задовољство је прошло. Лепота прође. Цвет је леп у мају, али увене и прође лепота. Такође и материјална блага дођу, буду, наслађују их се – некима је то циљ, желе – и то опет прође. А питаћемо шта је срећа. Срећа је у Богу. Срећа је у миру. Када имамо мир у души, онда смо срећни, онда освајамо цео свет, онда је благостање. Има итекако да људи желе и потребно је да имају пристојан стан, све што је потребно за живот, али често претерујемо и у раскоши изгубимо се. Често наиђу невоље и они који имају много итекако су незадовољни и несрећни јер имају немир у души. Дође неко искушење, нека болест тешка, нека невоља, неслога, а слога је у миру, у љубави, у благостању. Често пута наиђемо на неку кућу која је скромна, али у њој има доста чељади. Здрави су. Можда немају. И гладни су и жељни, можда, слаткиша или нечега, али расположени, имају среће и радости: ту су родитељи, ту је љубав, сви разговарају, сви су заједно,  деле ону кору хлеба коју имају. И ето, питаћемо се шта је за нас Хришћане срећа. Господ каже: иштите најпре Царства Небеског, а све остало ће вам се додати. А то је мир, љубав, слога, поверење, оне хришћанске врлине које су трајне и које оплемењују душу. Када сам миран и спокојан, нико ми не може ништа, али када је немир у души, она искрица ће ме итекако померити и постаћу агресиван. Мир Свој вам дајем! Када је Христос васкрсао, прво је рекао – мир – Својим Апостолима. Мир је итекако важан јер кад смо мирни, кад смо спокојни, онда све имамо и срећни смо, а човеку је мало потребно. Потребно је за тело јер тело је храм Духа Светога, у њему обитава душа. Али да будемо умерени, да будемо скромни. За правог Хришћанина и доброг домаћина, сиромаштво није никаква препрека нити пак срамота, а опет богатство исто тако није, али када се мудро расподели на много деце, помогне се онима којима је потребно, онима којима је заиста корисно и који ће доћи на спасење и на радост. Ево, то би казали на првом месту да је срећа. Често и ми тежимо за тим материјалним благом, али срећа је у миру у душу, у миру у околини, да сејемо мир, да једни другима пружамо руку, љубав. Често су два брата завађена око имања, снаха и свекрва не разговарају, брачни другови исто тако, али све је то пошто нема мира Христовог. Где је мир, ту је благостање. Где је немир, ту су ратови, неслога и све оно што нарушава душу човечију и породицу и овоземаљски живот.“

Након краћег излагања житија великог учитеља Цркве – Светог Василија Великог, Архиепископа Кесарије кападокијске, свештеник-проповедник је завршио беседу следећим речима:

„Ево, данас да прочитамо и да вас обавестимо да је у току прошле године у овом Светом храму крштено и миропомазано 233 деце. Такође, Свету тајну брака у овом Светом храму склопило је 62 пара. А испраћено је опелом, молитвом, из овога света, 308 особа. Црква се радује онима који су дошли на свет, благосиља оне који су склопили брак и који ће да продуже рађањем деце, а такође не заборавља оне који су уснули – и они су живи, само привремено предати земљи до општег васкрсења – и ми се молимо за њихове душе. Свима вам честитамо у име Управе храма – у име старешине и свих свештеника – да имате на првом месту благослова Божијег, а то је срећа. Да имате мир у души, и како се вели у народу – да имате оно што је потребно. У Оченашу се каже: дај нам оно што нам је потребно. И да будемо задовољни. Срећан Празник! Срећна Нова година! Свети Василије све вас благословио. Амин.“

Аутор чланка:

инж. Стојан М. Оморац, појац