НИКОЉДАН 2017

У понедељак, 18. децембра 2017. године, уочи Никољдана, када наша Црква празнује спомен Светог Оца нашег Николаја Чудотворца, Архиепископа мирликијског, у нашем храму је Бденије служио протојереј-ставрофор Радослав Милановић, саслуживао ђакон мр Мирко Петровић, а појали протојереј-ставрофор Стеван Урошев, протонамесник Слађан Тубић, јереј Душан Грујић и Стојан Оморац. На сâм Никољдан од 7 часова су пароси благосиљали и ломили славске колаче својим парохијанима – свечарима. Свету Литургију је служио протојереј-ставрофор Радослав Милановић, саслуживао ђакон мр Мирко Петровић, а појали Стојан Оморац и вероучитељ Стефан Симић, који је читао и Апостол. Причестио се велики број верника.

НИКОЉДАНСКА ПРОПОВЕД СТАРЕШИНЕ ХРАМА

Високопречасни протојереј-ставрофор је беседио присутним свечарима и осталим верницима о Светом Николи, али и о Крсној слави и изрекао важне поуке:

„У Име Оца и Сина и Светога Духа. Данас наша Света Српска Православна Црква прославља великог Угодника Божијег – Светог Оца Николаја, Архиепископа Мирликијског, Чудотворца, који је рођен 270. године, а упокојио се 343. године. Он је много поштован не само у нашем српском православном народу, него [је] уопште у целом свету поштован као Светитељ, заштитник путника, морепловаца и свих оних који му се обраћају. Он је био епископ Мире Ликијске у Малој Азији, [у] тадашњем Римском царству, а данашњој Турској. Рођен је од оца Теофана [и] мајке Ноне, у месту Патари, а његов стриц је био епископ у томе месту – Епископ патарски – такође Николај. Овај га је и подучио монаштву, подучио Истини и Вери Божијој, и заједно са њим је (он) стасавао и растао у свом уздизању ка Богу. Када је у неко време Свети Николај пожелео да се осами и да оде, отишао је у пустињу, постио је, молио се Богу, али му се Господ Бог јавио и рекао му да, ако жели да угоди Богу, да дође међу људе и да ће ту бити прослављен. То је он и учинио. Касније је изабран за епископа и управљао је Црквом. Учествовао је на Првом васељенском сабору, где је његово присуство запажено јер је у афекту ударио јеретика Арија, који је био осуђен због погрешног учења. Свети Николај би удаљен са тог Сабора, али многим учесницима Сабора се јавио Господ Бог [са Пресветом Богородицом] и рекао им да га врате на Сабор, да заједно учествује с њима. У нашој Српској Православној Цркви много је поштован. Многи људи га прослављају као своју Крсну славу, многи људи му се моле за спас своје породице, многи путници (који путују) њему се обраћају. И он све молитве, надамо се, услишава и Господу Богу се моли за сав народ. Ми смо једини народ који има Крсну славу. У данашње време многи наши верници Крсну славу погрешно схватају [и] погрешно је славе. Самим тим што је погрешно славе и (самим тим) погрешно се односе[ћи] према том Светитељу, чине грех! Боље би било можда да се на други начин обрате Светитељу и Богу се помоле. Крсну славу не треба да видимо као разлог за гозбу, за весеље! Треба да је видимо као разлог за да се помолимо Господу Богу, да се помолимо том Светитељу кога прослављамо. Многи наши људи погрешно схватају и када треба да почну да славе Крсну славу. Не онда када се отац упокоји, па добију Славу. Не онда када отац одлучи (да хоће) да им преда Славу, него онда када се они осамостале и имају своју породицу, свој кров над главом, своју икону Крсне славе и своје укућане. Када се осамостале од породичне куће, тада почињу да славе Крсну славу. Да не буде да доживе 60 година, а отац има можда 90 и тек онда да им преда Славу и да почну да славе (Славу). Или можда да мењају Крсну славу. Каже [неко]: имам три брата [који] славе Славу, па нећу да славим и ја четврти – идем код њих. Није поента да идемо једни другима на Славу, него ону Крсну славу коју смо добили са колена на колено, која је дошла преко векова до нас до данашњега дана, и ми треба да ту Славу славимо. Да не будемо ми ти, који ће прекинути тај ланац, који је дуг можда неколико векова, у којем је с колена на колено предавана Крсна слава. У стара времена, када су наши народи бежали из свога дома, прво што су узимали, узимали су икону своје Крсне славе и бежали пред неким народом другим. А у данашње време просечен човек ће нешто друго можда узети из свога дома, када напушта своју кућу. Та икона Светитеља (Крсне славе његове) треба да буде заштитни знак тога дома. Кад год има невоље и проблеме, да стане пред ту икону и помоли се Господу Богу и том Светитељу, да тај Светитељ умоли Бога и да му да оно што он тражи. Данас се молимо Светом Николи. За неко време молићемо се неком другом Светитељу, али треба да тај Светац [Крсне славе] буде заштитник у нашем дому. А коме ће се молити онај човек и она породица који у кући нема икону, који нема своју Крсну славу? Не кажемо да нема коме да се моли, али треба да има првенствено своју Крсну славу, свог кућног заштитника! Да се њему обраћа када му је тешко, да се њему захвали када је добро. Свети Никола се налази у Божићном посту. Тај дан (данашњи), када се он упокојио 343. године, ми прослављамо и треба да буде постављена посна трпеза! Не зато што је Свети Никола посна Слава, него зато што је у Божићном посту. Сутра да неко одлучи да Божићни пост почиње после Светог Николе, Свети Никола неће бити посна Слава [сем о среди и петку]. Самим тим што је у посту, то је чини посном Славом. И немојмо се огрешити и чинити можда гору ствар него што треба, с тим [што ћемо] да припремамо мрсну трпезу [и тиме и тако] да се огрешимо о Светог Николу и оне људе који долазе на Славу. Или можда да припремимо и посно и мрсно. Нису људи дошли на Славу због хране, јела и пића, него да испоштују породицу и ту Крсну славу, да се заједно помоле Господу Богу и Свецу који се прославља. На данашњи дан много људи – не мислим само у српском народу – славе Светог Николу. Поштују га разни народи. Моле му се сви. Несмемо да узносимо молитву искривљену, унакажену, да предамо својој деци нешто што није добро. Свештеници су сведоци да дођу у цркву разни људи, па кажу: Мој отац није правио колач, не правим ни ја. Па донесе само жито. Ако је отац твој грешио, не мораш грешити ти! Научи ти своју децу исправно и правилно. Шта је Крсна слава? Свећа, колач, вино и жито. Ма која Слава била. Ма то био Аранђеловдан, Свети Илија, Свети Никола, Свети Јован или Свети Георгије. Сваки Светитељ има исто оно што се припрема за Крсну славу, а све оно остало, хоће ли бити или неће бити, то није битно! Нека Господ Бог и Свети Никола дарују свима вама здравља, напретка, благостања у вашим домовима, (дарују) пуно нашем народу здравља и спасења у ове дане. Амин.“

 

Аутор чланка:

инж. Стојан М. Оморац, појац