НЕДЕЉА СВ. ОТАЦА ПРВОГ ВАСЕЉЕНСКОГ САБОРА

У Недељу седму по Пасхи (Васкрсу), Црква празнује спомен Светих Богоносних Отаца Првог васељенског сабора, одржаног у НикејиВитинијској(данас:Изник у Турској) 20. године владавине Светог цара Константина – 325. године.

После раскола у Египту, када су се присталице Епископа ликопољскогМелетија одвојиле од црквене заједнице са Митрополитом александријским Петром јер нису желели да се заједно моле са онима који су пали током прогона (који је покренуо император Диоклецијан 306. године), појавила се јерес либијца Арија.

„Аријевци који се још зову ариоманити и диатомити – они Сина Божијег називају створом, а Духа Светога тварју твари. Тврде да је Христос од Марије примио само тело, а не душу.“ (Преп. Јован Дамаскин, О јересима, Шибеник 2012, стр. 56)

„Овај Свети и Васељенски Сабор био је за царевања Константина Великог, када се сабраше 318 Светих Отаца, против Арија, бившег свештеника Александријске Цркве, који је хулио против Сина Божијег, Господа нашега Исуса Христа, говорећи да Он није једносуштан Богу и Оцу, него да је створење, и да беше када (Га) не беше; којега (Арија) је свргао овај Свети Сабор и анатемисао са једномишљеницима његовим; а одогматио (догматски изрекао) је да је Син једносуштан Оцу и Бог Истинити, и Господар и Господ, и Саздатељ свих и свега створеног, а не саздање, нити пак створење.“ (Јован Зонара, Тумачење Св. Канона Никејског Сабора).

Сабор је саставио првих осам чланова Символа вере и донео 20 канона. За вернике је од практичног значаја последњи – 20. канон о неклечању Недељом и током Педесетнице. Свети Сабор је одредио да се у те дане молитве Богу приносе (само) стојећи. Када је реч о Символу вере, у 2. члану се управо помиње реч једносуштног(Оцу), са значењемједне исте (творачке) суштине и (вечне) природе, која се често из незнања погрешно изговара као јединосушног(од црквенословенског: јединосушчнаОтцу).

На овом Сабору је учествовао и Свети Отац наш Николај Чудотворац – Свети Никола, који је због злочешћа (неправославља) Аријевог, овога из ревности ошамарио. Због тога је био лишен архијерејског чина и удаљен са Сабора, али му је убрзо чин враћен након чудесног јављања СâмогГоспода и Пресвете Богородице неколицини Архијереја ради објаве Својег благовољења према Николају. Његове Свете мошти су 1087. године пренете из МирeЛикијскe (данас: Кале у Турској) у град Бари у Италији, што празнујемо 22/9. маја. Ове године су, милошћу Божјом, верници могли да се поклоне његовим Моштима и целивају их у Москви. 

У храму Успења Пресвете Богородице је 28. маја 2017. године Свету Литургију служио јереј Милош Ранисављевић, а појали су чтец Душан Панајотовић, Стојан Оморац и Панчевачко српско црквено певачко друштво, којим је дириговао господин Дамир Прашникар. Свештеник се у својој беседи сем теме Првог васељенског сабора, дотакао и Првосвештеничке молитве Христове за Себе и Своје Ученике из прочитаног Јеванђеља (Јн. 17,1-13).

 

Аутор чланка:
инж. Стојан М. Оморац, појац