НЕДЕЉА САМАРЈАНКЕ (2020)

У недељу 5. по Пасхи, односно по Васкрсу, Црква врши спомен Самарјанке. У питању је Света Мученица Фотина (срп. Светлана), којој је Христос беседио над Јаковљевим студенцем (бунаром) крај древног града Сихара, или другачије Сихема, од кога данас постоје само археолошке ископине 60-ак километара северно од Јерусалима. Иначе, то што се она назива Самарјанком, значи да је живела у тадашњој области Самарији, која је захватала централни део Палестине, између Галилеје на северу и Јудеје на југу.

Становници Самарије су се у то време већ одрекли идолâ и примили пет Мојсијевих књига, одакле су и знали о очекиваном Месији, али не и књиге пророкâ и друге старозаветне књиге, чиме су половично „држали“ веру Јевреја. Стога Јевреји и Самарјани не само да се нису дружили, већ су се сматрали непријатељима.

„Са Самарјанком женом си, Господе, беседио и безумље јеврејско изобличио. Она је поверовала у Тебе као Сина Божијег, а они се Тебе одрекоше.“ (тропар 7. песме Другог канона Преполовљења)

Чудесан догађај сусрета, Христове беседе и Његовог отвореног објављивања Себе као Месије, описан је у  Светом Јеванђељу по Јовану (Гл. 4, ст. 5-42).  

 „Ти си вода живота, узвикнула је Христу Самарјанка, зато ме напој Речи Божија, јер сам увек жедна божанске благодати, па да ме, Господе Исусе, више не мучи жеђ неверја, него да проповедам Тебе – Узвишенога.“ (тропар 7. песме канона о Самарјанки)

Фотина Самарјанка, поверовавши у Господа, ће касније заиста проповедати Јеванђеље са својим синовима Виктором и Јосијом, и својим сестрама Анатолијом, Фотом, Фотидом, Параскевом и Киријакијом. Сви ће Христа ради мученички пострадати у Риму за време цара Нерона.

Сâм Празник се налази у попразништву и Пасхе и Преполовљења јер се Васкрс празнује 40 дана – до Спасовдана, а Преполовљење 8 дана – до предстојећег четвртка. То значи да се у црквеним песмама на Богослужењу поје у славу Господњу, Његовог Васкрсења, празника Преполовљења и у част Самарјанке.     

Свету Литургију у нашем храму је служио протојереј-ставрофор Радослав Милановић, уз саслужење ђакона Радана Шарића и учешће нашег хора.

У заглављу чланка је илустрација „Христос и Самарјанка“, рад банатског сликара и иконописца Љубомира Александровића (+1887).

Христос васкрсе!

Заиста васкрсе!