НЕДЕЉА ПРАВОСЛАВЉА

„Сведобри Боже, погледај на Цркву Своју, и види како је, иако смо са радошћу примили Твоје Свето Јеванђеље, ипак трње сујете и страсти је учинило да ми мало плода донесемо у једноме, а да смо јалови у другоме, те после умножења безакоња, неких путем јереси, а других путем шизме, супротстављајући се Твојој јеванђелској истини, отпадоше од Твог достојанства, одбацише благодат Твоју и осудише сами себе пре Суда Свесвете Речи Твоје.“

(из Чина Православља)

У Недељу прву поста односно Чисту, 25. фебруара 2018. године, Литургију Светог Василија Великог, у нашем храму, служио је протонамесник Слађан Тубић, саслуживали су јереј Милош Пешић  и ђакон мр Мирко Петровић, а појали чтец Душан Панајотовић, Стојан Оморац и Панчевачко српско црквено певачко друштво, којим је дириговала госпођа мр Вера Царина. Велики број верника је приступио након исповести Светој Чаши. Причешћивало се из два путира.

„Данашња Света Недеља установљена је као празник Православља, знате ли због чега? Због тога што је на данашњи дан 843. године, у деветом веку, за време благочестиве и Свете царице Теодоре и њеног сина Михаила, а по одлуци Светих Отаца Васељенског Сабора, прослављена победа над јеретицима иконоборцима. Стодвадесет година цареви иконоборни и безбожни гонили су иконе, уништавали, спаљивали, газили. Црква се борила преко својих епископа, свештеника и народа. Гинули су, тамновали, али Црква се није одрекла Светих Иконâ.“ (из беседе Аве Јустина Ћелијског изговорене 1965. године)

„Црква употребљава Свете Иконе у храму и другим местима ради смерног сећања на Господа и Светитеље Његове… Црква, употребљавајући и поштујући Свете Иконе, одаје поштовање не сâмим иконама, тј. не дрвету и боји, већ односи исто поштовање на оне Свêте, који су на иконама представљени, и уједно осуђује оне који поштују сâме иконе – материјално, који им се клањају као кумирима и обожавају их.“ [извор: Митрополит московски и Архиепископа харковски Макарије (1816+1882), Православно догматско богословље]

Начини (исказивања) поштовања Светих Иконâ су узношење молитава пред њима, кађење тамјаном и прислуживање кандила пред њима.

 

ЧИН ПРАВОСЛАВЉА

 

 Након Божанске Литургије Светог Василија Великог је одслужен Молебан за обраћање оних који су заблудели и отпали од Православне Цркве. „Саставом својим, Чин је молебно и благодарствено пјеније, а главна му је мисао – молба за очување мира у Цркви, и за обраћање заблуделих на пут истине.“ (Светачник, том други, стр. 664)

У завршној молитви Молебана, моли се Пресвета Тројица, да „обрати подриваче и хулитеље Православне вере и Христове Цркве, који су се од ње окренули“, али и да упокоји Патријархе, Митрополите, Архиепископе, Епископе, побожне владаре, оне „који су пострадали и пали у различитим биткама за одбрану Православне вере и своје отаџбине“ и оне који су уснули у побожности и нади на Васкрсење, а да утврди „у правој вери све до краја“ Најсветијег Патријарха српског Г. Иринеја, Преосвећеног Епископа банатског Г. Никанора, посвећени клир и све „који живе у послушности Цркви Христовој“.

У Молебану су учествовали Високопречасни протојереји-ставрофори Радослав Милановић и Радослав Радмановић, протонамесник Слађан Тубић, ђакон, хористи и верни народ. Када је верницима раздавана нафора, појала се благодарствена песма Тебе Бога хвалим.

 

Аутор чланка:

инж. Стојан М. Оморац, појац