МАЛА ГОСПОЈИНА 2017

На Малу Госпојину, у четвртак, 21. септембра 2017. године, када Црква празнује Рођење Пресвете Владичице наше Богородице и Увекдјеве Марије, Свету Литургију је у нашем храму служио В.Д. Архијерејског намесника панчевачког протојереј-ставрофор Радослав Радмановић, саслуживао ђакон мр Мирко Петровић, а појали протонамесник Слађан Тубић, јереј Душан Грујић и појац Стојан Оморац, који је и Апостол читао.

Високопречасни протојереј-ставрофор Радослав Радмановић је у току Свете Литургије одржао надахнуту Празничну беседу: “ У име Оца и Сина и Светога Духа! Драга браћо и сестре, данас наша Света Црква празнује рођење Пресвете Богородице. Празник Рођења Богомајке! Јоаким и Ана, немајући порода, молили су се Господу да им подари бар једно дете како би скинули срамоту са себе јер се у то време код јеврејског народа сматрало за срамотом немање деце, [а самим тим] из њиховога потомства није могао да се роди Месија, Спаситељ света, онако како су то Пророци и пророковали. Али, по њихови усрдним молитвама, ево! Бог их обрадова, са породом их обрадова. Дао им је једно дете и то какво дете! Дао им је Богомајку, Ону која је родила Господа и Спаса нашега Исуса Христа, Ону која Му је дала човечанску природу. Видимо овде колико је њихова молитва и колико су они били праведни људи пред Господом, када их је (Господ) обрадовао са овакво радосном вешћу. Управо Јоаким, који је био од царскога рода Давидова, и Ана, која је била од (прво)свештеничког рода Аронова, (они) су били родитељи Богомајке, што се касније види да је све оно што су Пророци пророковали [испунило], да ће се родити Спаситељ света – Месија [као] Цар и Првосвештеник. Ево! [Богомајка је] потомак из царске лозе и првосвештеничке. Управо је Господ дошао [преко Ње] из тога племена. Видећи овде велики Промисао Божији, који се пројавио (на) људима рођењем Богомајке, Свети Јустин Ћелијски,  када прича о рођењу Пресвете Богородице, о данашњем Празнику, (он) каже да је то Празник који је претеча и Божића и Васкрса и Спасовдана и Духова, свих оних Празника који су нам објавили ваплоћење и живот и страдање [и васкрсење и вазнесење] Господа и Спаса нашега Исуса Христа, управо зато, што је са рођењем Пресвете Богородице, пројавила се она права Истина, коју су наговестили богоугодни људи још у Староме Завету, да – ето – родиће се Спаситељ света, Месија. Колику је тек онда Богородица имала славу и заштиту пред Сâмим Господом, када је Она од свих изабрана да буде мајка Спаситеља Господа нашега Исуса Христа. Сведоци смо Њене велике славе јер Света Црква је прославља одмах иза Господа и Њој се директно обраћамо  својим молитвама, а не као посредници, него директно је молимо за све оно што ми грешни људи тражимо да нам помогне, а Она неизмерно помаже свима нама. Сведоци смо многих чуда која је Пресвета Богородица учинила. Многи празници, многи храмови су посвећени управо у Њену част. Многи народи је сматрају својом Заштитницом. Тако и ми, драга браћо и сестре, обраћамо се Пресветој Богородици и увек је молимо да Она буде Заштитница наша јер ко ће боље да умоли Господа нашега и Спаса Исуса Христа ако не Она која Га је родила. Управо Пресвета Богородица! Молимо се Господу, Пресветој (Мајци) Богородици да заиста и даље[Она] буде наша Заштитница, да нас чува, да нас штити и да приносимо (Њој) славу[-славословље], преко Ње, Њеном Васкрсломе Сину – Господу нашему Исусу Христу, заједно са Оцем и Духовом Светим сада и увек и у векове векова. Амин!“

„Иако Дјевини преци потекоше од земље, носечи печат судбине Адамове, не треба се побојати и прећутати то да је блажена Богородица Небо и да потиче с Небеса.“ (Архиепископ солунски Исидор Глава (1342-1396), Прво слово на Рођење Пресвете Богородице и Владчице наше и Приснодјеве Марије, 2)

„Ко би, дакле, могао да схвати или пак речима опише узвишеност ове Свецарице којом се цела творевина сјајно украси, или Њену величанственост због које је могла да угости у себи чак и Бога и усаврши све оно блиставо и преславно што одликује Њу и творевину?“ (исто, 3)

Једном када Ана одведе (Пресвету Богородицу и Увекдјеву) Марију у кутак у соби и стави је да доји, прослави Господа, Бога свога, говорећи: „Славићу Господа и Бога мога јер ме посети и узе срамоту моју, коју ми приписаше непријатељи моји, и даде ми Господ плод од Правде Своје који се сматра јединственим и веома богатим. Ко би, дакле, рекао синовима Рувимовим да ће Ана дојити? Чујте, чујте дванаест племена Израиљевих, Ана доји.“ (Протојеванђеље Јаковљево 6,3) У питању је свештеник Рувим, који не прихвати дарове Јоакима и Ане, вређајући ове веома праведне супружнике на подругљив начин говорећи им да им није дозвољено да приносе дарове Богу јер су бездетни.

Похвалне беседе на овај празник написали су Андреј Критски, Антоније Лариски, Јосиф Вреније, Герман Други Цариградски, Георгије Никомидијски, Исидор Глава, Грегора Никифор, Теодор Студит, Јаков Кокиновафит, Јован Дамаскин, Јован Евијски, Јован Златоусти, Никола Кавасила, император Лав, Макарије Цариградски, Нил Родоски, Неофит Еглистос, Никита Пафлагон, Григорије Палама, Прокло Цариградски, Фотије Цариградски (извор: Димитрије Г. Цамис, Теомиториком [превод Јасмина Ђекић], том 1, Манастир Жича 2006, стр. 145), Јустин Ћелијски и многи други знани и незнани писци.

Аутор чланка:

инж. Стојан М. Оморац, појац