ИВАЊДАН 2018

„Када је дошло време и када је Јелисавета родила сина, њени суседи и родбина радовали су се с њом, па су у осми дан дошли како би извршили обрезање.“ Том приликом се давало и име новорођенчету, обично у част неког од старијих сродника, па је жеља Јелисавете, као плод деловања Духа Светога, да се назове Јован, изазвала забуну. Ради решења, Захарија је, будући нêм, „затражио дашчицу премазану воском, и на њој дрвцетом написао: ЈОВАН МУ ЈЕ ИМЕ. Истог трена, Захарији су се отворила уста и он је у пророчком надахнућу, као да већ види наступање Месијиног Царства, стао да прославља Бога.“ (извор: Свети Аверкије (Таушев), Архиепископ џорданвилски, Православно тумачење Новог Завета)

Јеванђелисти не помињу тачно место рођења Јована Претече, већ само известан горски крај односно горњу земљу и град Јудин. Ипак, сматра се да је рођен у Јерусалимским брдима, у древном селу Аин Карим.  

На Ивањдан, 7. јула 2018. године, када Света Црква празнује Рођење часног славног Пророка, Претече и Крститеља Јована    у нашем храму је Свету Литургију служио Високопречасни протојереј-ставрофор Стеван Урошев са ђаконом Мирком Петровићем. Уочи Празника су појали протонамесник Слађан Тубић, јереј Душан Грујић, Радан Шарић и Стојан Оморац, а на сâм дан и чтец Душан Панајотовић.

У исти дан, спомен је и Светог Никите Ремезијанског. Град у Источном Илирику – Ремесијана, налази се на месту данашње Беле Паланке код Пирота. Ранохришћански Светитељ, мисионар и проповедник, Свети Никита (+420) се помиње као први епископ са столицом у том граду. Свети Филарет (Гумиљевски), Архиепископ черњиговски у делу Святые южных славян тврди да је био Словен.

У иконографији се изображава са свитком на којем пише Te Deum Laudamus (Тебе Бога хвалимо) јер неки сматрају да је заправо он писац те химне  благодарности Богу, како наводи протојереј-ставрофор проф. др Радомир Поповић у раду Ранохришћански Светитељи на тлу источног Илирика.

У нашем храму је на иконостасу код десне (јужне) певнице Константил Данил насликао икону Светог Јована и испод ње у соклу икону Усековања главе Светог Јована Крститеља, а на Богородичином трону у соклу икону Сусрета Марије и Јелисавете, када „заигра дијете [Јован] у утроби њезиној“ (Лк. 1,41).

Академски сликар Живорад Настасијевић је изнад главног (западног) улаза у наш храм насликао у неовизантијском стилу композицију Деизис, што значи мољење, на којој је изображен Свети Јован како се заједно са Пресветом Богомајком  непрекидно моли Спаситељу за све нас. Она треба увек да нас подсећа, кад улазимо у храм, да Хришћани (треба да) празнују дане рођења само њима јер Православним хришћанима не приличи да обележавају дане рођења (рођендане) ни своје ни својих сродника, па ни деце. Зашто? Зато што се они који то ипак чине, по многим Светим Оцима, подражавају господара Галилеје Ирода Антипу, који је на свом рођенданском пиру удовољио пасторки Саломији, на наговор њене мајке Иродијаде, и дао да се у тамници у Севастији посече глава Светог Јована Крститеља.

Црква слави Господа Бога, а Пресвету Богородицу и остале Угоднике Божије чествује (указује им част). Црква празнује спомене Светитељâ у дане када су пострадали за Христа односно када су се преставили (уснули) у Господу или у дане преноса њихових Светих Моштију, а не у дане рођења! Изузетак су дани рођења Господа (Божић), Пресвете Богородице (Мала Госпојина) и Светог Јована (Ивањдан).

Аутор чланка:

инж. Стојан М. Оморац, појац