ДУХОВИ 2018

„А утјешитељ Дух Свети, којега ће Отац послати у име моје, он ће вас научити свему и напоменуће вам све што вам рекох. (Јн. 14, 26) Шта практично значе ове речи ако не да треба сваки дан да се молимо, да нам се пошаље Дух Свети онако исто као што се молимо сваки дан за хлеб насушни? Бог је вољан сваки дан да нам пошаље Духа Светога, но Он тражи од нас, да се сваки дан молимо за Духа Светога. Јер као у погледу хлеба што бива час обиље час оскудица, тако бива и у погледу Духа Светога. Дух Свети долази нам и одлази од нас, како кад, сходно нашој ревности или лености у молитви, сходно добрим делима и трпљењу. Зато је Црква установила, да се прво јутарње богослужење почиње призивањем Духа Светога.“ (део беседе Светог Владике Николаја о Духу Светом Утешитељу)

„Као што се Син рађа од Оца на тајанствен и несхватљив начин, тако и Дух Свети исходи од Оца на начин не мање тајанствен и не мање несхватљив. Вечно исхођење Духа од Оца сачињава с једне стране вечиту разлику између Духа Светога као Лица и Оца као Лица и Сина као Лица; с друге стране чини Га у свему осталом једнаким и равним са Оцем и Сином.“ (Преподобни Отац Јустин Ћелијски, Догматика Православне Цркве, том први, стр. 196)

Свети Григорије Ниски, размишљајући о овоме, вели да „у свему постојећем и мислимом што се налази у свету, у времену и пре векова, са Оцем и Сином мора бити подразумеван и Дух Свети, Који није лишен ни воље, ни дејствовања, нити чега другог што се побожно замишља као добро.“ (исто, стр. 196-197) „Исхођење је начин, облик постојања Духа Светог као оделитог Лица Божанског.“ (исто, стр. 197)

„А за Пресветога и Живоначалнога Духа, као једноприродног и једносуштног и једносилног и свемоћнога, (Оци) прогласише: да се са Оцем и Сином саобожава и саславослови, сходно Отачким и Богословским речима, сасвим покосивши ако је и неки још кукољ аријанског семена био подникао.“ (крај Посланице Михаилу, кнезу бугарском, Светог Фотија о Другом Васељенском Сабору у Цариграду 381. године)

Света Литургија у Недељу Педесетнице, 27. маја 2018. године, када Црква торжествено празнује Силазак Светог Духа на Апостоле, дан који се поклапао са даном истоименог старозаветног празника почетка жетве пшенице када је Јудејима и дат Закон Божји на гори Синају преко Пророка Мојсеја, служила се  саборно уз учешће нашег хора – Панчевачког српског црквеног певачког друштва, којим је дириговала госпођа мр Вера Царина. Високопречасни протојереј-ставрофор Стеван Урошев је началствовао, а саслуживали су старешина храма протојереј-ставрофор Радослав Милановић и јереји Душан Грујић и Милош Пешић, сви у зеленим одеждама, које символишу благодат Светога Духа. Храм се по обичају украшава зеленилом (травом), као што је била украшена и сама Горњица у Јерусалиму, у којој су били окупљени Пресвета Богородица и Апостоли, јер је око Синаја све било зелено у време давања Закона Пророку Мојсеју.

Одмах по свршетку Литургије, служено је јединствено Вечерње у целом годишњем кругу на којем су свештеници читали клечећи са Царских двери молитве.

Обичај је да тада, а не у време Литургије, верници клечећи плету венчиће од траве распрострте по храму, али то има смисла само ако се тиме упосле руке, а ум усредсреди на молитве које се читају.

О каквим је снажним, важним и прелепим молитвама Господу реч, говоре следеће речи једне од њих, у преводу нашег покојног  суграђанина протођакона др Емилијана Чарнића: „Охрабрени Твојим саосећањем, вапијемо: не сећај се наших младалачких грехова и оног што смо у незнању учинили, и очисти нас од наших тајних грехова. Не одбаци нас у доба старости, када нас изда снага, не остави нас. Пре но што се вратимо у земљу удостој нас да се обратимо Теби, и покажи нам (Своју) добру вољу и благодат. На наша безакоња одговори Својим саосећањем. Мноштву наших погрешака насупрот стави неизмерну дубину Свога милосрђа.“ У другој молитви се пак чује нешто потпуно супротно данашњем поимању света и (начина) живота: „Не дозволи да се заваравам пропадљивим забавама овога света, него ме оснажи да уживам у будућем благу.“

В.Д. Архијерејског намесника панчевачког Високопречасни протојереј-ставрофор Радослав Радмановић и ђакон Мирко Петровић су саслуживали Његовом Преосвештенству Епископу банатском Господину Никанору на Архијерејској Литургији у храму Свете Тројице у Банатском Новом Селу поводом храмовне славе. Протонамесник Слађан Тубић је литургисао у манастиру Војловица.

Другог дана Празника, у Духовски понедељак, 28. маја 2018. године, Света Литургија је служена саборно. И у Литургији и у Литији до Крста у парку на тргу Краља Петра Првог, учествовали су сви свештеници нашег храма и ђакон. Појали су чтец Душан Панајотовић и Стојан Оморац. Празничну беседу у храму и Духовданско слово код Крста, одржао је јереј Душан Грујић.

Трећег дана Празника, у Духовски уторак, 29. маја 2018. године, када наша помесна Црква празнује спомен Свештеномученика  Теодора Вршачког, заштитника града Вршца и Епархије банатске, Свету Литургију је служио јереј Милош Пешић са ђаконом.

Под покровитељством Града Панчева и Српске Православне црквене општине „Центар“, Панчевачко музичко друштво је са Панчевачким српским црквеним певачким друштвом организовало манифестацију  „Дани проте Васе“ 2018.

Аутор чланка:

инж. Стојан М. Оморац, појац