АРАНЂЕЛОВДАН 2018

О Аранђеловдану Црква празнује Сабор Светог Архистратига Михаила и осталих бестелесних сила небеских. У среду, 21. новембра 2018. године, у нашем храму је Свету Литургију служио протојереј-ставрофор Радослав Милановић, саслуживао је ђакон Иван Барајевац, а појали су чтец Душан Панајотовић и Стојан Оморац.

Сем овог и Сабора Архангела Гаврила по Благовестима и у јулу, Чуда Светог Архангела Михаила у Хони и Чуда његовог – када трократно крилом избавља душе из пакла – које се понавља сваког 6. септембра, сваки понедељак у годишњем кругу, сем неколико изузетака, је посвећен Светим Ангелима и у службама за понедељак, поред покајних канона Господу, црквени песници богослужбене књиге Октоиха, у првом реду Свети Јован Дамаскин, сачинили су каноне Бестелесним силама небеским – Ангелима.

„Анђели нису ни у ком смислу самоникла и самобитна бића, него је њих створио Бог као и сва створења. Свето Откривење јасно сведочи да све што постаде – Богом постаде, следствено и Анђели. Осим тога у Старом Завету се изричито говори да је Бог створио Анђеле.“ (Преп. Јустин Ћелијски, Догматика православне цркве, том први, стр. 257)

„Природа Анђела је бестелесна, духовна, јер су они духови. Као духови Анђели су невидљиви, разумни, слободни, бесмртни, бестрасни.“ (исто, стр. 258)

„Иако су Анђели бестелесни духови, ипак су ограничени у просторном погледу, јер свудаприсутност припада једино Богу.“ (исто, стр. 259) Свети Василије Велики вели да Анђели постоје вољом Оца, ушли у биће дејством Сина и усавршили се присуством Духа. По Светом Григорију Богослову  „не грешити“ припада Богу, а и Анђелима због њихове близине Богу. Наравно, овде је реч о Светим Анђелима, а не о ђаволу и анђелима његовим (злим дусима), који су такође присутни у овом свету.

Свако ко је примио Свето Крштење добија свог Анђела чувара. Он је сведок и добрих дела, али и свих грехова. Њему се треба свакако често молити да нас сачува од сваког зла, да нас упути ка добрим делима и на пут спасења.

Високопречасни протојереј-ставрофор Радослав Милановић је у Празничној беседи упутио верницима практичне савете о правилном слављењу Крсне славе.

За Крсну славу се припрема Славски колач, црно вино, Славска воштана свећа и кољиво. Кољиво је кувана пшеница заслађена медом и украшена разним плодовима. Кољиво је спрема за све Крсне славе, па и за Аранђеловдан, у част Светог, али „и у помен оних који умреше у благочестивој вери“, дакле, упокојених предака који су пре нас славили.  Пракса да се кољиво не спрема за Аранђеловдан је погрешна. Заблуда потиче из незнања јер се сматра да је Свети Архангел Михаило жив, што би значило као да остали Свети нису живи, а живи су!

Обред благосиљања кољива и резања (ломљења) колача обавља парохијски свештеник у храму или изузетно у дому свечара, а не сâм домаћин са укућанима или гостима.

Крсна слава се не предаје (потомку). Син почиње самостално да слави исту Крсну славу када се одели од родитеља и заснује своју породицу. То не значи да отац, односно родитељи, више не треба да славе. Тзв. предавањем славе, као да су се решили неког бремена, што је погрешно и Богу не угодно. Изузетак су онемоћали родитељи, којима треба помоћи да очувају Крсни славу, која није у јелу и пићу, већ у бескрвној жртви Богу у част Светог. Ћерка слави у родитељском дому своју Крсну славу, а када се уда слави Крсну славу свога мужа.

Многе породице су после Другог светског рата престале да славе Крсну славу. Они који чак и не знају која им је Крсна слава, а желе да наставе традицију, треба да се распитају код рођака која им је Крсна слава, а не да самоиницијативно узимају за Крсну славу неког другог Светог.

Свештеник је поменуо ситуације из праксе, када свечари и после савета свог парохијског свештеника у чему греше, остају упорни у неправилном слављењу Крсне славе, правдајући се да су тако научили од својих очева, дедова, предака. Међутим, ако су они нешто криво чинили, што није угодно Светом и Господу Богу, то не значи да не треба послушати свог парохијског свештеника.

На крају, када Аранђеловдан „падне“ у посне дане – петак или среду, као ове године, Славска трпеза је посна. У том смисли треба угодити Богу и Светом, а не снисходити гостима. За гозбу може да се изабере неки други дан и неки други повод.

Аутор чланка:

инж. Стојан М. Оморац, појац